Oko Nove godine obično sumiramo protekle mesece i svoja postignuća i dajemo sebi obećanja da ćemo promeniti ovo ili ono u narednoj godini. Desi nam se da nošeni entuzijazmom postavimo sebi visoke ciljeve i nekad ne uspemo da ih dosegnemo. I to je ok. Ne treba da sebe kritikujemo zbog neuspeha već treba da vidimo koliko smo napredovali na putu ka tom cilju, koliko malih pobeda, koliko sitnih i krupnih promena smo učinili . Iako nismo stigli do krajnjeg cilja u predviđenom roku, ipak smo uspeli, ipak smo pobedili, promenili i učinili sebe boljim nego što smo bili.

U svojoj knjizi ” Unutrašnje trčanje i spoljašnje trčanje ” Šri Činmoj kaže :

” Svakog dana, kada svane jutro, trebalo bi da osetimo da imamo nešto novo da postignemo. Trčimo i svakog dana napredujemo. Ako težimo, uvek smo u procesu trčanja.

Kada ujutru započnemo naše putovanje, trebalo bi da osetimo da je danas nastavak jučerašnjeg putovanja; ne bi trebalo da ga shvatimo kao potpuno novi početak. A sutra bi trebalo da osetimo da smo prešli još jednu milju. Svakog dana bi trebalo da osetimo da smo prešli još jednu milju. Tako ćemo znati da ćemo jednog dana dostići svoj Cilj. Čak i ako nam se brzina smanji – moramo nastaviti da trčimo i da ne odustajemo od puta.

Kada dostignemo svoj Cilj, videćemo da je vredelo truda. ”